Kroj je osnova svakog odevnog predmeta. Predstavlja precizno nacrtane delove koje postavljamo na tkaninu i isecamo kako bismo ih potom sašili u gotov proizvod. Za početnike rad sa krojevima za šivenje može izgledati složeno, ali razumevanje osnovnih pravila znatno olakšava šivenje.



U ovom ćemo članku objasniti šta su krojevi za šivenje, koje vrste poznajemo, kako ih odabrati, prilagoditi i koristiti kod različitih projekata.

Šta su krojevi za šivenje?

Kroj je tehnički plan odevnog predmeta. Radi se o nacrtanim oblicima koji predstavljaju pojedine delove odevnog predmeta — prednji deo, zadnji deo, rukave, okovratnik i slično. Krojevi za šivenje sadrže i važne oznake kao što su zarezi, pravac niti, dodaci za šav, linije pregiba i rupice za dugmad.

Krojeve možemo podeliti prema obliku, nameni i načinu pristupa.

Štampani krojevi najčešće se pojavljuju u časopisima poput Burde. Na jednom listu može biti više krojeva, zato ih je potrebno preneti sa papira pomoću papira za krojenje (flis ili paus papira).

Digitalni (PDF) krojevi veoma su popularni u svetu šivenja. Mogu se odštampati kod kuće na A4 listovima, koje potom sami spajate lepljenjem. Druga opcija je da se odštampaju na A0 formatu u kopirnicama. Prednost je što ih uvek možemo ponovno odštampati i sačuvati u digitalnom obliku.

Komercijalni krojevi se dele na dve kategorije, one koje prodaju veliki proizvođači (npr. Simplicity, McCall’s) i indie krojeve koje izdaju nezavisni dizajneri i često nude modernije modele i pristupačnija uputstva.

Industrijski krojevi namenjeni su tekstilnoj industriji i izrađeni su precizno za masovnu proizvodnju. Obično su pripremljeni digitalno u CAD programima i prilagođeni su odevnim veličinama tj. gradirani.

Kako izbrati pravi kroj za šivenje?

Odabir kroja zavisi od više faktora. Preporuka je da početnici biraju jednostavnije krojeve koji imaju manje delova, poput jednostavne suknje, torbice ili majice. Pri odabiru kroja za odeću važno je uzeti u obzir:

• nivo znanja
• vrstu odevnog predmeta
• prilagođenost telesnoj građi

Pri odabiru kroja prvo je potrebno proceniti koliko znanja i iskustva već imamo. Krojevi koji uključuju složene detalje poput nabora, okovratnika ili našivanja rajsferšlusa zahtevaju više znanja i preciznosti, pa nisu najprikladniji za potpune početnike.

Važan je i tip odevnog predmeta. Dok su krojevi za majice ili suknje relativno jednostavni, krojevi za kapute i jakne znatno su složeniji i zahtevaju više vremena i strpljenja.

Treći faktor je telesna građa. Kroj treba odgovarati našim merama, inače će biti potrebno prilagođavanje kroja.

Prilagođavanje krojeva za šivenje

Jedna od ključnih veština svakoga ko šije je sposobnost prilagođavanja krojeva, jer retko koji kroj savršeno odgovara telu bez prepravake. Prilagođavanja omogućavaju da odevni predmet bude udoban, estetski i usklađen sa građom tela.

Uvek se prvo kreće od merenja tela. Potrebne su precizne mere obima grudi, struka, bokova, dužine trupa, dužine nogu i ruku. Te se mere zatim uspoređuju sa merama koje nudi kroj. Ako su razlike veće, kroj treba prilagoditi.

Prilagođavanje se obično izvodi na sledeće načine:

• Ako je odevni predmet predugačak ili prekratak, na kroju se dodaje ili oduzima dužina. To se često radi kod pantalona, rukava ili suknji. Na krojevima su zato često označene posebne linije „lengthen/shorten here“ (produži/skrati ovde).
• Ako je obim struka, kukova ili grudi drugačiji od onoga u kroju, kroj se može proširiti ili suziti. To se radi pomicanjem linija na kroju prema spolja ili prema unutra, pri čemu se pazi da se zadrži ispravan oblik kroja.
• Čest je problem kada odevni predmet ne odgovara širini ramena ili je izrez previše dubok. U takvim slučajevima kroj se odgovarajuće menja, ramena se proširuju ili sužavaju, a izrez se podiže ili spušta.
• Ponekad je potrebno dodati grudne ušitke, ušitke na struku ili dodatne šavove koji pomažu oblikovanju odevnog predmeta kako bi bolje pristajao telu.

Praktično prilagođavanje krojeva često se radi metodom „muslin“ odnosno „probne verzije“. To znači da se od jeftinijeg pamučnog materijala šije probni odevni predmet kako bi se proverilo gde su potrebne izmene. Prepravke se zatim prenose natrag na papirni kroj.

Iskustvom se razvija osećaj koje su promene nužne, a koje su samo estetske. Osnovna prilagođavanja, poput produžavanja, skraćivanja ili sužavanja, može brzo savladati gotovo svako, dok zahtevnije promene krojeva (npr. preoblikovanje rukava, pomeranje šavova, konstrukcija novih detalja) zahtevaju znanje konstrukcije krojeva.

Kako nastaju krojevi za šivenje?

Krojeve možemo sami napraviti. Osnova je konstrukcija krojeva, gde polazimo od osnovnog kroja (tzv. „osnovna forma“), koji potom oblikujemo. To znači da dodajemo ili menjamo elemente poput izreza, nabora ili širine. Danas postoje i kompjuterski programi koji omogućavaju digitalnu konstrukciju krojeva, što se često koristi u industriji.

U osnovi poznajemo dva pristupa u nastajanju krojeva: 

• konstrukcija osnovnih formi
• modeliranje

Konstrukcija osnovnih formi znači da na osnovu telesnih mera izračunamo i nacrtamo osnovne oblike delova odevnih predmeta, poput prednjeg i zadnjeg dela trupa, osnovnog rukava, suknje ili hlača. Ti osnovni krojevi za šivenje služe kao „osnova“ koju potom možemo prilagoditi različitim modelima. Pri tome se koriste posebna pravila, formule i razmere koje uzimaju u obzir ljudsku anatomiju.

Modeliranje krojeva znači menjanje i nadogradnju osnovnih formi. Na primer, iz osnovnog kroja suknje možemo dodavanjem nabora, ušitaka ili asimetričnih linija stvoriti potpuno drugačiji model. Isto važi i za bluze ili kapute, gde promena izreza, rukava ili linija šavova vodi do različitih modnih krojeva.

U industriji se krojevi često izrađuju digitalno, pomoću CAD programa (Computer-Aided Design), poput Gerber, Lectra ili Optitex. Ti programi omogućavaju brzu konstrukciju, jednostavno prilagođavanje veličinama i čuvanje krojeva u digitalnom obliku.

U kućnom šivenju i dalje se najčešće koriste ručno nacrtani krojevi, kupljeni štampani krojevi (npr. časopisi sa krojevima za šivenje) ili digitalni PDF krojevi za štampanje kod kuće.
Proces izrade kroja obično završava testiranjem. Prvo se kroj isproba na jeftinijoj tkanini (tzv. probni model ili muslin), gde se uočavaju eventualni nedostaci. Kad je kroj proveren, može se koristiti za višekratno šivenje i izradu različitih komada odeće.

Najčešće greške pri radu sa krojevima za šivenje

Pri radu sa krojevima za šivenje, početnici se često susreću sa istim problemima koji mogu kao rezultat mogu dobiti odevni predmet nije udoban, estetski ili funkcionalan. Jedna od najčešćih grešaka je netačno prenošenje mera. Ako kroj ne prenesemo precizno sa papira na tkaninu ili ako prilikom crtanja zaboravimo cvikove, oznake nabora i druge detalje, delovi odeće nakon šivenja neće odgovarati telu.

Drugi vrlo čest problem je ne obraćanje pažnje da li kroj ima dodatak za šav. Postoje krojevi koji prikazuju samo osnovne linije krojnih delova, ali na ivicama se mora ostaviti dodatni prostor za šav. Ako taj deo izostavimo ili dodamo previše, konačna veličina odevnog predmeta će se promeniti i rezultat neće biti onakav kakav bi trebao biti. Mnogo češći su krojevi koji imaju uračunat dodatak za šav koji u zavisnosti od proizvođača najčešće iznosi 1 ili 1,5 cm. Zato je bitno pročitati pre krojenja materijala da li je kroj ima uračunat dodatak za šav ili ne. 

Često se događa da delovi kroja nisu pravilno položeni na tkaninu, pri čemu početnici zanemaruju označeni smer niti. Ta oznaka je ključna jer osigurava da se delovi odeće pravilno ponašaju prilikom nošenja i pranja. Ako se smer niti ne poštuje, materijal se može rastegnuti, a odeća izgubi oblik.

Još jedna česta greška je odabir pogrešne veličine kroja. Veličine u časopisima ili komercijalnim krojevima često ne odgovaraju uobičajenim konfekcijskim brojevima, stoga je obavezno uporediti kroj sa vlastitim merama tela. Ako to ne učinimo, odeća može biti premala, prevelika ili zahtevati obimnije prepravke.

Na kraju, početnici ponekad zanemaruju važnost probnog modela (prototipa). Bez testiranja na jeftinijoj tkanini, rizikujemo da ćemo uništiti skupi materijal zbog netačnih mera ili neodgovarajućih prepravki kroja. Probni model omogućava da pravovremeno otkrijemo greške i ispravimo ih pre nego što kroj upotrebimo na konačnoj tkanini.

Zaključak

Krojevi za šivenje su neizostavan deo procesa izrade odeće. Razumevanje različitih vrsta krojeva, sposobnost njihovog odabira i prilagođavanja, te poštovanje osnovnih pravila korišćenja ključni su koraci prema uspešnom šivenju. Bez obzira šijete li iz hobija ili razmišljate o profesionalnom stvaranju, krojevi su veza između ideje i konačnog proizvoda.